“Belgrade: A Muslim and Non-Muslim Cultural Centre (16th–17th C.)”

References (97)

1. V. Čubrilović (ed.), Историја Београда [The History of Belgrade] (Belgrade 1974), I: 323-461 (chapters by H. Šabanović, R. Samardžić and R. Veselinović);
2. R. Tričković, 'Београд под турском влашћу 1521-1804. године' [Belgrade Under Turkish Rule 1521-1804], in Z. Antonić (ed.), Историја Београда [The History of Belgrade] (Belgrade 1995), 89-142;
3. H. Šabanović, 'Урбани развитак Београда од 1521. до 1688. године' [The Urban Development of Belgrade from 1521 to 1688], Годишњак града Београда, 17 (1970), 5-40;
4. R. Samardžić, 'Belgrade, centre économique de la Turquie du nord, au XVIe siècle', in N. Todorov (ed.), La ville balkanique, XV e -XIX e ss. (Studia Balcanica 3) (Sofia 1970), 33-44.
5. Историја Београда, I: 385-88; Tričković, 'Београд под турском влашћу', 97-100;
6. B. Hrabak, 'Католичко становништво Србије 1460-1700' [The Catholic Population in Serbia 1460-1700], Наша прошлост, 2 (1987), 104-22; O. Zirojević, 'Рајнолд Лубенау о Београду и Србији 1587. године' [Reinhold Lubenau on Belgrade and Serbia in 1587], Годишњак града Београда, 18 (1966), 54; K. Nehring, Adam Freiherrn zu Herbersteins Gesandtschaftsreise nach Konstantinopel. Ein Beitrag zum Frieden von Zsitvatorok (1606) (Munich 1983), 109; H. Šabanović, Турски извори за историју Београда. I, 1: Катастарски пописи Београда и околине 1476-1566 [Turkish Sources for the History of Belgrade. I, 1: Cadastral Records of Belgrade and its Environs 1476- 1566] (Belgrade 1964), 269-83; Evliya Çelebi Seyahatnamesi (Istanbul 1315), V: 376;
7. M. Jačov, Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622-1644 [The Acta of the Sacra Congregatio de Propaganda Fide at Rome on the Serbs 1622- 1644] (Belgrade 1986), 14 (Masarecho), 174, 191-92, 197 (Masarecho);
8. R. Samardžić, Београд и Србија у списима француских савременика XVI-XVII век [The City of Belgrade and Serbia of the Sixteenth and Seventeenth Centuries in the Writings of Contemporaneous Frenchmen] (Belgrade 1961), 182-83 (L. Gédoyn), 193-95;
9. M. Jačov, Списи Тајног ватиканског архива XVI-XVIII век [Acta from the Secret Vatican Archive, Sixteenth-Eighteenth Centuries] (Belgrade 1983), 12 (De Georgii), 69-70;
10. V. Kostić, Културне везе између југословенских земаља и Енглеске до 1700. године [Cultural Relations between Yugoslavia and England before 1700] (Belgrade 1972), 322 (Mundy);
11. G. Stanojević, 'Два описа Београда из 1681. године' [Two Descriptions of Belgrade from 1681], Историјски гласник, 1-2 (1975), 136, 138 (Donado and Benetti);
12. O. Zirojević, 'Попис џизје београдске области 1640/41. године' [The Cizye Records for the Belgrade Area for 1640/41], Историјски часопис, 44 (1997), 229, 233.
13. B. Djurdjev, EI 2 , s.v. 'Belgrade'; D. Djurić-Zamolo, Türkiye Diyanet Vakfı İslâm Ansiklopedisi, s.v. 'Belgrad', 407-09.
14. V. Čubrilović (ed.), Историја Београда, 3 vols (Belgrade 1974). This project involved many years of research, including the study of Ottoman sources by H. Šabanović and R. Tričković. Unfortunately, this huge advantage was to a great extent rendered inoperative by the lack of the proper apparatus in the book.
15. B. Masters, Christians and Jews in the Ottoman Arab World: The Roots of Secta- rianism (Cambridge 2001), 26-39; R. Gradeva, 'Turks and Bulgarians, Fourteenth to Eighteenth Centuries', Journal of Mediterranean Studies, 5/2 (1995), 173-87; eadem, 'Apo stasy in Rumeli in the Middle of the Sixteenth Century', Arab Historical Review for Ottoman Studies, 22 (2000), 29-73; D. Bogdanović, 'Житије Георгија Кратовца' [The Life of St George of Kratovo], Зборник историје књижевности [САНУ], 10 (1976), 203-67; G. Subotić, 'Најстарије представе светог Георгија Кратовца' [The Earliest Representations of St George of Kratovo], Зборник радова Визанмолошког инсмитума, 32 (1993), 167-202; P. Odorico in collaboration with S. Asdrachas, T. Karanastassis, K. Kostis and S. Petmézas, Conseils et mémoires de Synadinos, prêtre de Serrès en Macédoine (XVII e siècle) (Paris 1996).
16. R. Samardžić, 'Дубровчани у Београду' [Ragusans in Belgrade], Годишњак Музеја града Београда, 2 (1955), 72-73, 77; Masters, Christians and Jews, 37-38; J. Strauss, 'Ottoman Rule Experienced and Remembered: Remarks on Some Local Greek Chronicles of the Tourkokratia', in F. Adanır and S. Faroqhi (eds), The Ottomans and the Balkans: A Discussion of Historiography (Leiden-Boston-Cologne 2002), 205, 207.
17. Popović, 'Un sujet méconnu', 167-68, 171.
18. Fotić, 'Yahyapaşa-oğlu Mehmed Pasha's Evkaf ', 443; idem, 'Улога вакуфа у развоју оријенталног града: београдски вакуф Мехмед паше Јахјапашића' [The Role of Vakıf in the Development of an Oriental City: The Yahyapaşaoğlu Mehmed Paşa's Belgrade Vakıf], in Социјална структура српских градских насеља (XII-XVIII век) [The Social Structure of Serbian Cities (Twelfth-Eighteenth Centuries)] (Smederevo and Belgrade 1992), 152-56;
19. R. Tričković, 'Исламске школе у нашим земљама' [Islamic Schools in our Lands], in Историја школа и образовања код Срба [The History of Schools and Education with the Serbs] (Belgrade 1974), 253-54 (so far the best-documented presen- tation of this medrese, with clarifications concerning the use of the name Arslan Paşa);
20. Evliya Çelebi, V: 377-78, 381; M. K. Özergin, 'Eski bir Rûznâme'ye göre İstanbul ve Rumeli Medreseleri', TED, 4-5 (1974), 268, 281; C. Baltacı, XV-XVI. Asırlarda Osmanlı Medreseleri: Teşkilât-Tarih (Istanbul 1976), 155-56, 504, 581 (in BOA, K. Kepeci, Ruûs Kalemi 238, p. 163, it is called Arslan Paşa's medrese);
21. A. Uğur, The Ottoman 'Ulemā in the Mid-17th Century: An Analysis of the Vakā'i'ül-Fuzalā of Mehmed Şeyhī Ef. (Berlin 1986), 315-16.
22. K. Dobrača, Katalog arapskih, turskih i perzijskih rukopisa Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu [Catalogue of Arabic, Turkish and Persian Manuscripts at Gazi- Husrev Bey Library in Sarajevo] (Sarajevo 1979), II: 143; H. Hasandedić, 'Djela i kraći literarni sastavi Muslimana Bosne i Hercegovine koji su napisani na orijentalnim jezic- ima i koji se nalaze u Arhivu Hercegovine u Mostaru' [The Works and Short Literary Pieces Written in the Oriental Languages by the Muslims of Bosnia-Herzegovina from the Archive of Herze govina in Mostar], Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, 4 (1976), 123;
23. S. Trako, 'Duraru'l-h . ukkām sa marginalijama beogradskog muftije Ali-efendije' [Duraru'l-h . ukkām with the Marginalia by Ali Efendi, Müfti of Belgrade], Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, 4 (1976), 131-32, 137-39.
24. N. Clayer, 'Münîrî Belgrâdî. Un représentant de la 'ilmiyye dans la région de Belgrade, fin XVI e -début XVII e siècle', in S. Praetor and C. K. Neumann (eds), Frauen, Bilder und Gelehrte. Studien zu Gesellschaft und Künsten im Osmanischen Reich = Arts, Women and Scholars: Studies in Ottoman Society and Culture. Festschrift Hans Georg Majer (Istanbul 2002), 549-68; eadem, 'Quand l'hagiographie se fait l'écho des dérèglements socio-politiques: le menâkıbnâme de Münîrî Belgrâdî', in G. Veinstein (ed.), Syncrétismes et hérésies dans l'Orient seldjoukide et ottoman (XIV e -XVIII e siècles). Actes du Colloque du Collège de France, octobre 2001 (Paris 2005), 363-81; eadem, 'L'oeil d'un savant de Belgrade sur les Melâmis-Bayrâmis à la fin du XVI e -début du XVII e siècle', in N. Clayer, A. Popovic and T. Zarcone (eds), Melâmis-Bayrâmis. Études sur trois mouvements mystiques musulmans (Istanbul 1998), 153-76; H. Šabanović, Književnost Muslimana BiH na orijentalnim jezicima [The Literature of the Muslims of Bosnia-Herzegovina in the Oriental Languages] (Sarajevo 1973), 193-201; I. Bušatlić, 'Munīrī Bosnawī i nje- gova univerzalna geografija Sab'iyyāt' [Munīrī Bosnawī and his Universal Geography Sab'iyyāt], Prilozi za orijentalnu filologiju, 47-48 (1997-98), 85-99.
25. Clayer, 'Münîrî Belgrâdî', 558; Tričković, 'Исламске школе', 254-55, 257.
26. Evliya Çelebi, V: 378; Tričković, 'Исламске школе', 255.
27. Evliya Çelebi, V: 378; Tričković, 'Исламске школе', 256-57.
28. O. Mušić, 'En-nemliyye fī izhāri-l-qawā'idi-s-sarfiyye we-n-nahwiyye', Prilozi za ori- jentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom, 6-7 (1956- 57), 39-55.
29. Šabanović, 'Урбани развитак', 26-29; Историја Београда, I: 417-20 (Šabanović);
30. Tričković, 'Исламске школе', 245-46; Evliya Çelebi, V: 377-78.
31. Evliya Çelebi, V: 378, 380; Šabanović, 'Урбани развитак', 30-31;
32. N. Clayer, Mystiques, état et société. Les Halvetis dans l'aire balkanique de la fin du XV e siècle à nos jours (Leiden 1994), 174-75, 178, 426, 434, 436; eadem, 'L'oeil d'un savant de Belgrade', 155; eadem, 'Les miracles des cheikhs et leurs fonctions dans les espaces frontières de la Roumélie du XVI e siècle', in D. Aigle (ed.), Miracle et karāma. Hagiographies médiévales comparées 2 (Turnhout 2000), 447, 453; eadem, 'Münîrî Belgrâdî', 560-61.
33. S. Bašagić, Bošnjaci i Hercegovci u islamskoj književnosti. Prilog kulturnoj historiji Bosne i Hercegovine [The Natives of Bosnia and Herzegovina in Islamic Literature. A Contribution to the Cultural History of Bosnia-Herzegovina] (Sarajevo 1986), 121-22.
34. Историја Београда, I: 417 (Šabanović).
35. M. Süreyya, Sicill-i 'Osmani, III: 330;
36. Evliya Çelebi, V: 375, 378; Naima Tarihi, trans. Z. Danışman (Istanbul 1969), V: 2189; Uğur, The Ottoman 'Ulemā, 176-78.
37. Naima Tarihi, III: 1374-76, 1482, 1550; Uğur, The Ottoman 'Ulemā, 101.
38. Историја Београда, I: 411 (Šabanović);
39. Naima Tarihi, I: 186, II: 734; L. Fekete (ed.), Türkische Schriften aus dem Archive des Palatins Nikolaus Esterházy 1606-1645 (Budapest 1932), 18, 22, 27, 213, 225, 424.
40. Uğur, The Ottoman 'Ulemā, 204, 284, 302, 344, 358, 370, 475-76.
41. Šabanović, Književnost Muslimana, 669 [taken from J. von Hammer-Purgstall, Geschichte der osmanischen Dichtkunst bis auf unsere Zeit (Pest 1838), III: 495].
42. C. Römer, 'On Some Hass Estates Illegally Claimed by Arslan Pasha, Beglerbegi of Buda', in C. Heywood and C. Imber (eds), Studies in Ottoman History in Honour of Professor V. L. Ménage (Istanbul 1994), 297-98; Hammer-Purgstall, Geschichte, II: 239; Šabanović, Književnost Muslimana, 701.
43. F. Babinger, Osmanlı Tarih Yazarları ve Eserleri, trans. C. Üçok (Ankara 1982), 118-20.
44. M. Çavuşoğlu, 'Hayretî'nin Belgrad Şehr-engizi', Güney-Doğu Avrupa Araştırmaları Dergisi, 2-3 (1973-74), 325-56.
45. Историја Београда, I: 417 (Šabanović).
46. Babinger, Osmanlı Tarih Yazarları, 248; Šabanović, Književnost Muslimana, 373-74.
47. Babinger, Osmanlı Tarih Yazarları, 213; Šabanović, Književnost Muslimana, 311.
48. Историја Београда, I: 416-17 (Šabanović).
49. Hammer-Purgstall, Geschichte, II: 549, III: 86; Историја Београда, I: 417 (Šabanović);
50. Šabanović, Književnost Muslimana, 697; Kınalızade Hasan Çelebi, Tezkiretü'ş-Şuarâ, ed. İ. Kutluk (Ankara 1978), I: 545-46, II: 1006-07; Latifi, Ted -kere-i šuarā, trans. O. Rescher (Tübingen 1950), 287, 291-92, 453, 457-58.
51. Evliya Çelebi, V: 377.
52. Šabanović, Književnost Muslimana, 110-11;
53. M. Handžić, 'Kadi Ahmed Čelebi (K . ād . ī Ah . mad Čalabī) iz Tuzle' [K . ād . ī Ahmed Čelebi (K . ād . ī Ah . mad Čalabī) from Tuzla], Glasnik Islamske vjerske zajednice u Jugoslaviji, 4 (1936), 194-200.
54. Историја Београда, I: 417 (Šabanović).
55. M. Handžić, 'Rad bosansko-hercegovačkih muslimana na književnom polju' [The Work of the Muslims of Bosnia-Herzegovina in the Field of Literature], Glasnik Islamske vjerske zajednice u Jugoslaviji, 2/1 (1934), 32.
56. Hasandedić, 'Djela i kraći sastavi', 122.
57. Dobrača, Katalog, II: 375-76.
58. Ibid., I: 142.
59. M. Ždralović, Bosansko-hercegovački prepisivači djela u arabičkim rukopisima [Bosnian-Herzegovian Transcribers of Arabic Manuscripts] (Sarajevo 1988), II: 34, 41-42, 60, 72, 74-75, 79, 95, 333 (no date), and in Mehmed Paşa's medrese: 29, 39, 68, 334 (no date).
60. Ibid., 46, 52, 56, 58, 63, 68, 71, 74-75, 77, 341 (no date). Putopis Marka Antuna Pigafette ili drugo putovanje Antuna Vrančića u Carigrad 1567. g.' [Travels in the Balkan Peninsula in the Sixteenth Century. X: The Travel Accounts of Marco Antonio Pigafetta or the Second Journey of Antun Vrančić to Constantinople in 1567], Rad JAZU, 100 (1890), 183; R. Tričković, 'Српска црква средином XVII века' [The Serbian Church in the Mid-Seventeenth Century], Глас, CCCXX, Одељење историјских наука [САНУ], 2 (1980), 125-27; Evliya Çelebi, V: 376, 380, 382.
61. Историја Београда, I: 457-60 (R. Samardžić);
62. Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 87-92;
63. D. Medaković, Графика српских штампаних књига XV-XVII века [The Graphic Aspect of Serbian Printed Books of the Fifteenth-Seventeenth Centuries] (Belgrade 1958), 53-56, 164-69; F. Kesterčanek, 'Inventar prvog beogradskog tiskara Trojana Gundulića' [The Inventory of Belgrade's First Printer Trojan Gundulić], Anali Historijskog instituta u Dubrovniku, 1/1 (1952), 197-205. From the property and a large sum of money Gundulić left behind, it is obvious that being a barber was not his only occupation, and that he probably was also engaged in trading. The founding of a printing press in Belgrade was not an isolated case. The same period saw the founding of several Serbian printing works in the territory of the Ottoman Empire, all of them short-lived (1-4 years) and with a poor output of two or three books each (Goražde 1519-23; Rujan Monastery at Užice 1529; Gračani ca Monastery at Priština 1539; Mileševa Monastery at Prijepolje 1546, 1557; Mrkšina Crkva Monastery, near Montenegro 1562, 1566; Scutari/ Shkodër 1563). By far the most productive was the printing works of Božidar Vuković in Venice (1519-46), active even after the founder's death until 1597. Yet another print- ing press publishing Cyrillic books was started in Venice by Jerolim Zagurović from Kotor (1569-71). Taken over by the Italian Marco Ginami, it worked until 1638 (for an overview with the catalogue of Serbian printed books: Medaković, Графика српских штампаних књига).
64. J. Tadić, Дубровачка архивскађ грађа о Београду I, 1521-1571 [Documents on Belgrade from the Archives of Dubrovnik I, 1521-1571] (Belgrade 1950), 66-67, 100-01;
65. Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 87; Medaković, Графика српских штампаних књига, 34-37.
66. L. Stojanović, Стари српски записи и натписи, I [Ancient Serbian Notes and Inscriptions] (Belgrade 1902 [reprint: 1982]): No. 1,283; VI (Sr. Karlovci [reprint: Belgrade 1988]): No. 10,093.
67. Ibid., I: 1,532, 1,533, 1,571, 1,584, 1,620, 1,727, 1,184; III (Belgrade 1905 [reprint: 1984]): 4,990; VI: 10,197.
68. C. von Peec, 'Alte serbische Handelsbeziehungen zu Wien', Mitteilungen des Instituts für österreichische Geschichteforschung, 36/3 (1915), 500-09;
69. R. Veselinović, 'Продирање аустријске трговине у Београд у другој половини XVII века' [The Pene tration of Austrian Trade into Belgrade in the Second Half of the Seventeenth Century], in Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867. гoд. [The Liberation of Towns in Serbia from the Turks 1862-1867] (Belgrade 1970), 163-70; idem, 'Развитак занатлијско-трговачког слоја српског друштва под страном влашћу у XVII и XVIII веку' [The De velopment of a Stratum of Craftsmen and Merchants in Serbian Society under Foreign Rule in the Seventeenth and Eighteenth Centuries], in Градска култура на Балкану (XV-XIX век) [Urban Culture in the Balkans (Fifteenth-Nineteenth Centuries)] (Belgrade 1984), 116.
70. Stojanović, Стари српски записи, I: 1,837; III: 4,990.
71. Ibid., I: 1,640.
72. Evliya Çelebi, V: 382;
73. M. Jačov, Le missioni cattoliche nei Balcani durante la guer ra di Candia (1649-1669) (Vatican City 1992), II: 391-92: Andrea Bogdani, Archbishop of Skopje, emphasises in his relatione of 1663 the importance that the Serbs, otherwise "nostri capitalissimi nemici", attach to their historical books: "libri historici che molto in chiaro me tono le antichità di questo Paese [Regno di Servia] che loro tengono come cosse pretiose …".
74. N. Radojčić, 'Облик првих модерних српских историја' [The Form of the First Modern Serbian Histories], Зборник Матице српске, серија друштвених наука, 2 (1951), 5-56;
75. R. Samardžić, Усмена народна хроника [Oral Folk Chronicles] (Novi Sad 1978);
76. Историја српског народа [The History of the Serbian People] (Belgrade 1993), III-2: 105-327 (part 7: 'Културна историја' [Cultural History], chapters by P. Ivić and M. Pantić).
77. Evliya Çelebi, V: 380. Although Evliya speaks of both a Greek and a Bulgarian church, it is certain that neither the Patriarchate of Constantinople nor the Archbishopric of Ohrid had churches or priests in Belgrade. It is more likely that Evliya gave a share of churches to each of the ethnic communities who, according to what he heard, lived in Belgrade.
78. Историја Београда, I: 425-60 (Samardžić);
79. Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 47-94; idem, Београд и Србија, 193 (Quiclet, 1658);
80. Jačov, Списи Конгрегације за пропаганду вере, 14, 197; T. Popović, Дубровачка архивска грађа о Београду III, 1593-1606 [Documents on Belgrade from the Archives of Dubrovnik III, 1593-1606] (Belgrade 1986), 42, 261, 313, 414, 417, 424; Zirojević, 'Рајнолд Лубенау', 54; Nehring, Adam Freiherrn zu Herbersteins Gesandtschaftsreise, 109; D. Bojanić, 'Султанска акта издата на захтев Дубровачке републике (1627-1647)' [Sultan's Orders Issued at the Request of the City-Republic of Dubrovnik (1627-1647)], Miscellanea/Мешовита грађа, 10 (1982), 41, 52, 54, 70, 74, 79, 139, 141.
81. Samardžić, Београд и Србија, 165; Jačov, Списи Конгрегације за пропаганду вере, 197; idem, Le missioni cattoliche, I: 621.
82. Hrabak, 'Католичко становништво', 88-90, 104-22; Bojanić, 'Султанска акта', 79;
83. M. Vanino, 'Isusovci u Beogradu u XVII. i XVIII. Stoljeću' [Jesuits in Belgrade in the Seventeenth and Eighteenth Centuries], Vrela i Prinosi, 4 (1934), 1-20.
84. Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 53, 58-59, 63-65, 79-82.
85. Vanino, 'Isusovci u Beogradu', 6-19; Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 84.
86. Tadić, Дубровачка архивска грaђa, 132, 145; Popović, Дубровачка архивска грaђa, 401; Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 74, 80-81, 86; F. Fancev, 'Vatikanski hrvats- ki molitvenik i dubrovački psaltir' [The Vatican Croatian Prayer Book and the Dubrovnik Psalter], Djela JAZU, 31 (1934), lxxxix-xciii.
87. M. Stojković, 'Bartuo Kašić D. I. Pažanin' [Bartol Kašić D. I. from Pag], Rad JAZU, 220 (1919), 185, 187, 192-93, 229; M. Vanino, Autobiografija Bartola Kašića [The Autobiography of Bartol Kašić] (Zagreb 1940);
88. J. Radonić, Штампарије и школе римске курије у Италији и јужнословенским земљама у XVII веку [Print Shops and Schools of the Roman Curia in Italy and South-Slav Lands in the Seventeenth Century] (Belgrade 1949), 39-52, 55-57, 63.
89. B. Hrabak, 'Јевреји у Београду до краја XVII века' [Jews in Belgrade Until the End of the Seventeenth Century], Годишњак града Београда, 18 (1971), 21-51; Šabanović, Катастарски пописи, 460; idem, 'Урбани развитак', 17, 22; Kostić, Културне везе, 322-23;
90. Evliya Çelebi, V: 376; Zirojević, 'Попис џизје', 233; Biblioteca Universitaria di Bo logna, MS 3574, 205; Samardžić, Београд и Србија, 193 (Quiclet, 1658), 203-05 (Poullet, 1658);
91. H. Egyed (ed.), Budáról Belgrádba 1663-ban. Ottendorff Henrik képes útleírása [From Buda to Belgrade in 1663: An Illustrated Travel Account by Henrik Ottendorff] (Tolna 1943), 99.
92. Hrabak, 'Јевреји у Београду', 44; Matković, 'Pigafetta', 183; Evliya Çelebi, V: 380; Encyclopaedia Judaica, s.v. 'Almosnino, Joseph ben Isaac' and 'Belgrade'; The Jewish Encyclopaedia (1901-06), s.v. 'Angel, Meir ben Abraham', 'Simhah (Freudemann) Ephraim ben Gershon ben Simeon ben Isaiah ha-Kohen', 'Treves, Eliezer ben Samuel', 'Joseph Nazir ben Hayyim Moses ha-Levi', 'Ashkenazi, Zebi Hirsch (Hakam Zebi) b. Jacob', and 'Danon, Joseph ben Jacob ben Moses ibn'.
93. The Jewish Encyclopaedia, s.v. 'Judah ben Elijah Tishbi'.
94. Samardžić, 'Дубровчани у Београду', 73; Veselinović, 'Продирање аустријске трговине', 173, 176-77; Jačov, Списи Конгрегације за пропаганду вере, 174; idem, Списи Тајног ватиканског архива, 69-70; idem, Le missioni cattoliche, I: 621; Kostić, Културне везе, 335 (Browne);
95. Evliya Çelebi, V: 376, 380; Egyed (ed.), Budáról Belgrádba, 99; Samardžić, Београд и Србија, 193 (Quiclet, 1658), 203-07 (Poullet, 1658).
96. Šabanović, Катастарски пописи, 275, 458-59; idem, 'Урбани развитак', 13, 17, 22; Hertz, 'Muslims, Christians and Jews', 154-55; Evliya Çelebi, V: 376, 380.
97. Jačov, Списи Конгрегације за пропаганду вере, 14, 174, 183-84.