Omega-9 masna kiselina
| Типови масти у храни |
|---|
|
| Види још |
n−9 masne kiseline (ω−9 masne kiseline, omega-9 masne kiseline) su familija nezasićenih masnih kiselina koje imaju zajedničku terminalnu ugljenik–ugljenik dvostruku vezu u n−9 poziciji, koja je deveta veza sa metil kraja masne kiseline.
Osobine
[уреди | уреди извор]Neke n−9 kiseline su uobičajene komponente životinjskih masti i biljnih ulja. Dve n−9 masne kiseline su od većeg industrijskog značaja:
- Oleinska kiselina (18:1, n−9), koja je glavna komponenta maslinovog ulja i drugih mononezasićenih masti
- Erukinska kiselina (22:1, n−9), koja je prisutna u uljanoj repici, semenu šeboja, i semenu gorušice.
Za razliku od n−3 i n−6 masnih kiselina, n−9 masne kiseline nisu klasifikovane kao esencijalne masne kiseline (EFA). One se mogu formirati u ljudskom telu iz nezasićenih masti. Nedostatak n−6 dvostruke veze onemogućava njihovo učestvovanje u reakcijama u kojima se formiraju eikozanoidi.
U okolnostima izuzetne EFA deprivacije, sisari elongiraju i desaturiraju oleinsku kiselinu da bi formirali mead kiselinu, (20:3, n−9).[1] Do toga takođe dolazi u manjoj meri kod vegetarijanaca i semi-vegetarijanaca.[2]
Lista n−9 masnih kiselina
[уреди | уреди извор]| Uobičajeno ime | Lipidno ime | Hemijsko ime |
|---|---|---|
| Oleinska kiselina | 18:1 (n−9) | 9-oktadecenoinska kiselina |
| Elaidinska kiselina | 18:1 (n−9) | (E)-oktadek-9-enoinska kiselina |
| Eikozenoinska kiselina | 20:1 (n−9) | 11-eikozenoinska kiselina |
| mead kiselina | 20:3 (n−9) | 5,8,11-eikozatrienoinska kiselina |
| Erukinska kiselina | 22:1 (n−9) | 13-dokozenoinska kiselina |
| Nervonska kiselina | 24:1 (n−9) | 15-tetrakozenoinska kiselina |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Lipomics. „Mead acid”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2006. г. Приступљено 14. 2. 2006.
- ^ Phinney, SD, RS Odin, SB Johnson and RT Holman (1990). . „Reduced arachidonate in serum phospholipids and cholesteryl esters associated with vegetarian diets in humans”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2006.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Cyberlipid Center. „Polyenoic fatty acids”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2006.
