Klortermin
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Identifikatori | |
| CAS broj | 10389-73-8  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 25223 |
| DrugBank | DB01527 |
| ChemSpider | 23558 |
| UNII | 4FA88HM3IX |
| KEGG | D03566 |
| ChEMBL | CHEMBL1697833  |
| Sinonimi | 2-chloro-α,α-dimethylphenethylamine; 2-chloro-α-methylamphetamine; 2-chlorophentermine |
Klortermin (Voranil) je lek koji je razvila Ciba tokom 1960-ih.[1] On je anoreksični lek klase amfetamina.[2] To je 2-hloro analog poznatijeg fentermina koji potiskuje apetit, i 2-hloro pozicioni izomer hlorfentermina. Klortermin proizvodi veoma niske stope samo-administriranja kod životinja, slično hlorfenterminu,[3] i kao rezultat toga verovatno ne deluje na dopamin. Umesto toga, može delovati kao agens za oslobađanje serotonina i/ili norepinefrina.
Osobine
[уреди | уреди извор]Klortermin je organsko jedinjenje, koje sadrži 10 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 183,678 Da.[4][5]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 1 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 2,5 |
| Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -3,6 |
| Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 26,0 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ US patent 3415937, "The Suppression of Appetite with 1-(o-Chlorophenyl)-2-Methyl-2-Propylamine"
- ^ Triggle DJ (1996). Dictionary of Pharmacological Agents. Boca Raton: Chapman & Hall / CRC. ISBN 0-412-46630-9.
- ^ Sannerud CA, Brady JV, Griffiths RR (1989). . „Self-injection in baboons of amphetamines and related designer drugs”. NIDA Research Monograph. 94: 30—42. PMID 2514366.
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). . „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res.. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; et al. (2008). . „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). . „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). . „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci.. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). . „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem.. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
