1953
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1953 на Викимедијиној остави.
| |
1953. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 7. јануар — Председник САД Хари Труман је објавио да је у САД израђена хидрогенска бомба.
- 7. јануар — САД дају Југославији 20 милиона долара за куповину жита.
- 10. јануар — Де Хевиланд Комета, први путнички млазни авион, распао се у ваздуху изнад Тиренског мора услед замора материјала.
- 13. јануар — Скупштина Југославије изгласала Уставни закон 1953. којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача.
- 13. јануар — Изгласан је нови Уставни закон у циљу ојачања самоуправљања; Председник Републике уместо председника Президијума Народне скупштине ФНРЈ, Савезно извршно веће уместо Владе ФНРЈ, уведено Веће произвођача у легислатуре (уместо већа народа).
- 13. јануар — Л'Осерваторе Романо објављује документа којима се југословенска комунистичка влада оптужује да жели искоренити религију.
- 13. јануар — У СССР објављено откриће "Докторске завере" - угледни московски доктори, углавном Јевреји, оптужени да су планирали убиство совјетских лидера, хапшени су од септембра. Следи антисемитска кампања. (Борба са космополитизмом)
- 14. јануар — Јосип Броз Тито изабран за првог Председника Републике и Председника Савезног извршног већа (потпредседници СИВ-а Едвард Кардељ, Милован Ђилас, Моша Пијаде, Александар Ранковић).
- 15. јануар — Министар ино. послова Источне Немачке Георг Дертингер ухапшен под оптужбом за шпијунажу (на робији до 1964).
- 16. јануар — Експлозија у "војном положају" у Сарајеву, 21 погинули, 50 рањених.
- 16. јануар — Египатски Савет револуционарне команде забранио све политичке партије, дозвољена само једна, Окупљање ослобођења.
- 20. јануар — Двајт Ајзенхауер инаугурисан за 34. председника САД.
- 20. јануар — Кит од 12 метара се насукао у Пашкој ували - биће изложен у више градова Југославије.
- 21. јануар — Пеко Дапчевић постављен за начелника Генералштаба ЈНА (до 1955).
- 26. јануар — Џон Фостер Дулес је државни секретар САД (до 1959).
- 31. јануар — 1. фебруар — Поплава на Северном мору - олуја изазива поплаву са преко 2.500 смртних случајева у Великој Британији, Холандији и на мору, укључујући ферибот Принцес Викториа.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 9. фебруар — Наређено да тројица бугарских дипломата напусте Југославију.
- 10. фебруар — Европска заједница за угаљ и челик: отворено је заједничко тржиште за угаљ и за челик.
- 10. фебруар — Египатски Савет револуционарне команде прогласио нови устав.
- 11. фебруар — Председник САД Двајт Ајзенхауер је одбацио апел за помиловање Џулијуса и Етел Розенберг.
- 12. фебруар — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
- 12. фебруар — Прва седница Нордијског савета.
- 12. фебруар — Светска банка даје 30 милиона долара ФНРЈ на 25 година за 27 индустријских пројеката.
- 22 - 25. фебруар — Народни фронт Југославије на свом Четвртом конгресу мења име у Социјалистички савез радног народа Југославије (председник је Јосип Броз, генерални секретар Едвард Кардељ).
- 27. фебруар — Потписан Лондонски споразум о немачким дуговима: опроштена половина, отплата развучена на 30 година са трговачким суфицитом - подстицај немачком расту.
- 27. фебруар — Петоро људи погинуло због "одбеглог" теретног воза у западној Босни.
- 28. фебруар — Балкански пакт: у Анкари потписан војно-политички савез који су чинили Југославија, Грчка и Турска (обе чланице НАТО). Основан је Уговором о пријатељству и сарадњи у Анкари, а ступио на снагу 29. маја 1953. године. Пакт је требало да служи као средство одвраћања Совјета од експанзије на Балкан.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Јосиф Стаљин је умро увече, што је објављено следећег јутра. Георгиј Маљенков га наслеђује на челу министарског савета (до 1955). Лаврентиј Берија је заменик премијера и министар унутрашњих послова (ресор је спојен са државном безбедношћу), спроводи мере либерализације.
- 9. март — Јосиф Стаљин сахрањен у Лењиновом маузолеју (до 1961). У гужви је страдало преко стотину људи.
- 10. март — Ваздушни сукоб изнад Мерклина: чешки МиГ-15 обара америчког Ф-84 близу немачке границе.
- 12. март — Три британска авиона пала током лета изнад Титовог брода, на путу у Енглеску (још "двојица пилота погинула" на аеромитингу 18-ог).
- 14. март — Маљенков се повлачи из секретаријата ЦК КПСС, а на прво место списка долази Никита Хрушчов - на челу партије до 1964.
- 14. март — Умро председник Чехословачке и лидер КПЧ Клемент Готвалд, на челу партије га наслеђује Антонин Новотни (до 1968) а нови председник је Антоњин Запотоцки (до 1957).
- 16. март — Петодневна посета Лондону, Јосипа Броза је прва званична посета једног комунистичког лидера Великој Британији. Посета је послужила као увод у Лондонски споразум потписан годину дана касније, када је Трст коначно припао Италији.[1]
- 16 - 21. март — Јосип Броз у посети Великој Британији, недељу дана раније него што је било планирано (прва посета неког комунистичког шефа државе). Међу темама је Стаљинов одлазак и питање Трста.
- 17. март — Први нуклеарни тест из Операције Упшот-Кнотхоле у Невади.
- 18. март — Јак земљотрес на западу Турске, преко 1.000 мртвих.
- 19. март — Ново совјетско руководство позива на брзи крај непријатељстава у Кореји.
- 22. март — Избори у Аустрији: напредак социјалдемократа, наставља се велика коалиција са народњацима, само што је нови канцелар од априла Јулиус Раб (до 1961).
- 22. март — У ФНРЈ поскупело брашно 42% због прошлогодишње суше, цена белог брашна се слободно формира.
- 25. март — Прекинута градња неких великих пројеката у СССР: Трансполарна магистрала, тј. железничка пруга Салехард - Игарка на северозападу Сибира; Главни туркменски канал од Аму Дарје до Красноводска на Каспију и Сахалински тунел.
- 25/26. март — Мау Мау устанак у Британској Кенији, Масакр у Ларију: побуњеници брутално убили 97 лојалиста и чланова њихових породица.
- 26. март — Амерички микробиолог Џонас Солк објавио да је изумео вакцину против дечје парализе.
- 27. март — Указ о амнестији у СССР: ослобађа се 1,2 - 1,35 милиона затвореника, углавном неполитичких, долази до скока криминала.
- 27. март — На снази је Луксембуршки споразум о репарацијама између Израела и СР Немачке: три милијарде марака у следећих 14 година.
- 29. март — Седморица југословенских олимпијских веслача стигла у Канаду, "нападају Броза".
- 30. март — Уредба о имовинским односима и реорганизацији сељачких радних задруга - крај колективизације у СФРЈ. Одредбе дају предност реорганизацији уместо ликвидацији и одласку сељака из задруге.
Април
[уреди | уреди извор]- 5. април — Светозар Глигорић победио на шаховском турниру у Мар дел Плати, Аргентина. Финални меч је постао прототип Мар дел Платине варијације Краљеве индијске одбране.
- 6. април — У совјетском листу "Правда" објављен декрет којим су ослобођени учесници "Докторске завере".
- 6. април — Ванредни амерички грант од 11 милиона због суше за СФРЈ - укупно 106,75 милиона помоћи, скоро половина за храну.
- 8. април — Капенгуријска шесторица: Џомо Кенијата је међу осуђенима због наводне везе са устанком Мау Мау (у затвору до 1961, премијер па председник Кеније 1963-78).
- 9. април — СЗО и УНИЦЕФ извештавају да је искорењен ендемски сифилис у БиХ.
- 10. април — Даг Хамаршелд постао други Генерални секретар УН (до 1961).
- 15. април — Венецуела добила нови устав: више нису Сједињене Државе Венезуеле већ Република Венезуела (од 1999. Боливарска Република Венецуела). Ген. Маркос Перез Јименез је именован за председника, има диктаторска овлашћења.
- 19. април — Истраживачки центар у Винчи постао Институт за нуклеарне науке (овај дан ће постати Дан Института).
- 19. април — Западнонемачка фирма добила уговор за градњу рафинерије у Сиску, једна се већ гради у Босни.
- 23. април — Њујорк тајмс јавља да влада ФНРЈ купује америчко семе хибридног кукуруза.
- 27. април — Броз у Белом двору прима посланика Костарике Теодора Кастра - у ствари се ради о совјетском оперативцу Јосифу Григуљевичу.
- 30. април — Отворен за посетиоце Железнички музеј у Београду, основан 1950. године.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Тројица југословенских пилота која су завршила обуку у САД затражила азил.
- 2. мај — Пунолетство ирачког краља Фаисала II (збачен и убијен 1958).
- 2. мај — Крунисан јордански краљ Хусеин I (умро 1999).
- 4. мај — Радио Београд извештава о сукобу на бугарској граници, сутрадан протест због "вређања" особља амбасаде у Софији. Размена ватре и на мађарској граници око 7-ог.
- 10. мај — Бугарска православна црква је изабраla патријарха: ранији намесник Синода Кирил (до 1971).
- 14. мај — Владајућа комунистичка партија у Источној Немачкој подигла радничке норме за 10% - расте незадовољство.
- 14. мај — Југославија и Румунија постигле споразум о заједничкој администрацији ђердапског сектора (потписивање 31. 5.).
- 18/19. мај — Залутали совјетски МиГ-15 пао у ФНРЈ, 20-так км од Загреба - пилот репатриран.
- 22. мај — Потписан споразум о узајамној одбрани између САД и Етиопије; на северу земље је од раније станица Кагнеу, америчка инсталација за радио прислушкивање. У августу је потписан и споразум о економској помоћи.
- 25. мај — Упшут-Кнотхоле Грабл: први и последњи амерички тест са нуклеарном артиљеријом.
- 25. мај — Формирала се тропска олуја Алис: почетак организоване праксе давања женских имена атлантским олујама и ураганима (од 1979. и мушка имена).
- 27. мај — Земљишни максимум у ФНРЈ смањен са 30 на 10 ха - 270.000 ха одузето српским сељацима и пренето друштвеном сектору. Породичне задруге и власници лоше земље могу имати 15 ха; беземљаши могу добити земљу само ако уђу у неку врсту кооперације.
- 27. мај — ФНРЈ добила половне америчке тенкове М-47 Патон.
- 28 - 29. мај — Корејски рат - Битка на Петљи: Британци одолевају многобројнијим Кинезима.
- 29. мај — Едмунд Хилари, новозеландски планинар и истраживач и шерпански водич Тензинг Норгај први људи на Монт Евересту, врху света.
- 29. мај — Новозеланђанин Едмунд Хилари и Непалац Тензинг Норгај, освојили су, први у свету, Монт Еверест, највиши планински врх на свету.
- 30. мај — Џеди Јаган постаје први Главни министар у Британској Гујани - колонијалне власти га смењују већ у октобру, из страха да је комуниста.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — У ЈНА укинута функција политичких комесара, замењују их помоћници команданта за морално-политичко васпитање (систем једностарешинства). Ове године је уведен систем испита за официре и генерал-мајоре; законом су утврђени и нови рокови службе за војнике.
- 2. јун — Елизабета II је крунисана као краљица Уједињеног Краљевства, у Вестминстерској опатији.
- 5. јун — Уставна реформа у Данској - једнодомни уместо дводомног парламента.
- 7. јун — Избори у Италији: Демокршћанска коалиција је опала али има релативну већину (требало им је неколико тисућа гласова да остваре супербонус и 2/3 мандата), комунисти и социјалисти су порасли.
- 8. јун — Светозар Вукмановић-Темпо најављује више инвестиција у потрошна добра у односу на тешку индустрију. Мења се порески систем.
- 8-9. јун — Олујни систем изазива торнадо у Флинт, Мичиген са 115 жртава и сутрадан у Вустеру, Масачусетс са 94.
- 10. јун — Битка код Кумсонга је последња кинеска офанзива Корејског рата, након што је јужни председник Сингман Ри ослободио 27.000 северних заробљеника, који нису хтели репатријацију - освојени терен напуштен по условима примирја.
- 11. јун — У Источној Немачкој објављен програм "Нови курс": критика раније политике, али нове норме остају - конфузија у партијским редовима, незадовољство у народу остаје.
- 12. јун — Трговачки споразум између ФНРЈ и Индонезије вредан 15 милиона долара.
- 13. јун — Ген. Густаво Ројас Пинила преузима власт у Колумбији у споразуму с партијама, како би повратио мир у земљи (Ла Виоленциа) - збачен као диктатор 1957.
- 15. јун — ФНРЈ добија амерички грант од 15 милиона долара.
- 16 - 17. јун — Побуна у Источној Немачкој, коју гуше совјетски тенкови и народна полиција (Волксполизеи). У Западној Немачкој до реуједињења 17. јун ће бити Дан немачког јединства.
- 16. јун — Односи СССР и Југославије враћени на амбасадорски ниво. Дозвољен пролазак совјетске флотиле из Беча.
- 17 - 18. јун — Мау Мау устанак, Масакр у Чуки: Британци убили 20 ненаоружаних људи.
- 18. јун — Проглашена Република Египат, за председника изабран генерал Мухамад Нагиб, вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук I.
- 19. јун — Џулијус и Етел Розенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР, погубљени на електричној столици у америчком затвору Синг Синг.
- 18. јун — Катастрофа у Тачикави: Глобемастер америчког вазухопловства пао у Јапану, страдало 129 људи.
- 18. јун — Експлозија фабрике муниције "близу Београда", 10 мртвих.
- 19. јун — Погубљени Јулиус и Етхел Росенберг, осуђени за шпијунажу у корист СССР.
- 19 - 24. јун — Црнци успешно бојкотовали аутобусе у Батон Роуге, Луизијана - инспирација за познатији и дужи бојкот у Монтгомерyју 1955.
- 23. јун — У Њујорку потписан Протокол за ограничење и регулисање узгајања биљке мак, производњу, међународну и велепродају и употребу опијума. Потписала и ФНРЈ, на снази од 1963.
- 25 - 29. јун — Север јапанског острва Кјушу је погођен поплавом у којој страда 1.000 људи.
- 26. јун — Ухапшен Лаврентиј Берија (вест о смени објављена 10. 7.).
- 27. јун — Српски премијер Петар Стамболић упозорава на "појачану антикомунистичку активност". У ово време се говори о "конфузији" у партијским редовима, јер је речено да би СКЈ требао више едуковати а мање управљати.
- 30. јун — У Флинту, Мичиген склопљена прва Шевролет Корвета.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Имре Нађ је премијер Мађарске НР уместо Ракошија, који остаје на челу партије: покушава да либерализује режим - ограничена амнестија, укидање логора за интернацију, бољи односи са црквом, побољшање животног стандарда (смењен 1955).
- 4. јул — Штрајкови и нереди у рударским регионима Пољске.
- 6. јул — На фестивалу у Ланголену у Велсу победили фрулаш Сава Јеремић и хармоникаши Радојка и Тине Живковић.
- 10. јул — Совјетски лидер Никита Хрушчов је сменио министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама.
- 10. јул — На изборима с једним кандидатом, војни владар Адиб Шишакли је изабран за председника Сирије (збачен већ у фебруару).
- 16 - 18. јул — Кампања на острву Донгсхан: кинески националисти покушали заузети острво, преко 3.900 мртвих с обе стране.
- 18. јул — Совјети објавили ноте размењене са Турском: одричу се територијалних захтева (Карс и Ардахан).
- 18. јул — Прекинути радови на румунском Каналу Дунав – Црно море, прозваном "Канал смрти" (настављени и завршени 1973-84).
- 20. јул — Поплава на полуострву Кии, јапанског острва Хоншу, 1.100 мртвих.
- 24. јул — Албански шеф државе Омер Нисхани подноси оставку, наводно из здравствених разлога - наслеђује га Хаџи Леши (до 1982).
- 24 - 26. јул — Битка на реци Самишон је последња у Корејском рату: Кинези пред крај рата покушавају пробој линије Џејмстаун .
- 26. јул — Званични почетак Кубанске револуције: катастрофални напад Кастрове дружине на касарне Монкада у Сантијаго де Куба. По овом догађају је назван Мовимиенто 26 де Јулио.
- 26. јул — Полиција и Национална гарда Аризоне ухапсила 400 мормонских фундаменталистичких полигамиста у месту Шорт Крик, укључујући 263 деце.
- 27. јул — Корејски споразум о примирју, потписан у Панмуњону након двије године разговора, неформални је завршетак Корејског рата. Потписници су УН, на челу са САД, НР Кина и Северна Кореја, док је Јужна Кореја одбила потписати. Дан победе у Северној Кореји.
- 28. јул — 10. август — Први индокинески рат: француска Операција Камаргуе у централном Вијетнаму.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Британци основали Федерацију Родезије и Нyасаланда, противно вољи Африканаца (распуштена крајем 1963, данашњи Замбија, Малави и Зимбабве).
- 2. август — Аграрна реформа у Боливији: крај феудалних односа за Индијанце.
- 3. август — Швајцарски кредит за фабрику алуминијума у ФНРЈ.
- 8. август — Совјетски премијер Маљенков објавио да СССР има хидрогенску бомбу. Најављује економске реформе.
- 10. август — Америчка експедиција која се пела на К2 замало изгинула.
- 12. август — Совјети тестирали термонуклеарну направу РДС-6с, са слојевитим материјалом, снаге 400 килотона.
- 12. август — У потресу на грчкој западној обали и јонским острвима погинуло је 400-800 људи.
- 13 - 23. август — У пулској арени одржана ревија страних филмова[12] - од следеће године се одржава и Пулски филмски фестивал.
- 14. август — Генерални штрајк у Француској против мера штедње (до 25. 8.).
- 15. август — Поплава у јужном Јамаширу у Јапану, страда преко 400 људи.
- 16. август — У Ирану је покушан државни удар, а шах Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље.
- 17. август — Ђузепе Пела је италијански премијер умјесто Де Гасперија (до јануара).
- 19. август — Ирански премијер Мохамед Мосадик оборен и ухапшен након након насиља на улицама. Захеди и војска преузимају владу. Шах Мохаммед Реза Пахлави стиже 22-ог и остаје на власти до револуције 1979.
- 19. август — Митрополит дабро-босански Нектарије Круљ претучен у манастиру Озрен.
- 20. август — Француска влада збацила мароканског султана Мохамеда и прогнала га на Корзику, па Мадагаскар (враћа се 1955). За новог султана је постављен Мухамед Бен Арафа, којег је неколико дана раније маракешки паша Тхами Ел Глаоуи истурио за верског вођу. Расте отпор Мароканаца.
- 22. август — Организоване присталице КПЈ у Бања Луци приморале епископа Василија Костића и бискупа Драгутина Челика да напусте положаје, након што су наложили својим свештеницима да не улазе у државно удружење.
- 26. август — У Заводима “Црвена застава” се изјаснили да се највећи део остварене добити уложи у развој аутомобилске индустрије; ове године произведена 162 џипа марке Вилyс.
- 27. август — Конкордат између франкистичке Шпаније и Ватикана је последњи класични - Франциско Францо има право да именује бискупе а црква велике друштвене и финансијске повластице.
- 28. август — Новооснована израелска командоска јединица 101, на челу са Аријелом Шароном, има пробу: упала је у избеглички логор Буреиџ у појасу Газе, страдало је неколико десетина Арапа.
- 29. август — "Узбуна" у италијанској војсци на граници тршћанске зоне А, јер ФНРЈ наводно планира прикључење зоне Б.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 12. септембар — Венчање сенатора Џон Кенедија и Џеклин Кенеди.
- 13. септембар — Тршћанска криза: Италија тражи плебисцит у Трсту.
- 13. септембар — Југословенски војни авион пребегао у Италију.
- 14. септембар — Никита Хрушчов изабран за Првог секретара KПСС.
- 20. септембар — Гувернер Аћеха Дауд Беуреех се побунио против Индонезије, изјаснио се за Дарул Ислам (исламску државу Индонезију).
- 22 - 26. септембар — Маневри ЈНА у северној НР Хрватској, вежба се напад СССР из Мађарске, присутни су посматрачи из НАТО.
- 23. септембар — Мадридски пакт је излазак франкистичке Шпаније из изолације: САД ће дати економску и војну помоћ у замену за војне базе.
- 25. септембар — Јапан је погођен тајфуном Тес, страдало је преко 400 људи.
- 26 — 27. септембар — Четврти и последњи конгрес АФЖ у Београду - замениће га Савез женских друштава.
- 27. септембар — Председник КПЈ Броз на предизборном митингу у Руми тражи да се прекину физички напади на свештенство: Игноришите их, насиље иде на руку Цркви.
- 30. септембар — У ФНРЈ донесен Законик о кривичном поступку.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — САД и Јужна Kореја потписали Уговор о узајамној одбрани.
- 1. октобар — Из Државе Мадрас на југоистоку Индије издвојена Држава Андхра - прва "лингвистичка" држава, за говорнике телугуа (од 1956. увећани Андхра Прадеш).
- 3. октобар — Основана бразилска монополска нафтна фирма Петробрас.
- 6. октобар — УНИЦЕФ постаје стална агенција УН.
- 8. октобар — Велика Британија и САД изразиле намеру да повуку своје снаге и предају Италији цивилну управу у зони "А" слободне територије Трста, без консултовања ФНРЈ. Тиме је започела једногодишња криза; Италија и ФНРЈ су концентрисале трупе на граници, масовни митинзи у Југославији.
- 11. октобар — Броз прети да ће послати војску у Зону А Трста, ако уђу Италијани.
- 14. октобар — Масакр у Kибији на Западној Обали - израелска јединица 101 убила 69 Палестинаца у селу, у знак одмазде за нападе федајина преко израелске границе.
- 16. октобар — Изашао први број дневног листа Вечерње новости.
- 16. октобар — Фидел Кастро је осуђен на 15 година затвора, држи говор објављен под насловом "Историја ће ме оправдати" (пуштен 1955).
- 14. октобар — Прва НАТО база у Турској: Шеста савезничка тактичка ваздухопловна дошла у Измир.
- 22. октобар — Лаос Француско-лаошки уговор о пријатељству и асоцијацији: краљевска влада добија преостала овлашћења, осим војних послова. Лаос постаје независни члан Француске уније.
- 30. октобар — Документ НСЦ 162/2 о америчкој стратегији у Хладном рату: увећање арсенала, склапање савеза са другим нацијама, мере изузев рата.
- октобар-новембар - Операција Мојете: Французи наносе губитке Виет Минху на северу Вијетнама.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 5 — 6. новембар — Нереди Италијана у Трсту, шест мртвих и 153 рањених.
- 7. новембар — Kуоминтанг у Бурми започиње повлачење из те земље - званично траје до маја, али су заиста отишли тек 1961.
- 8. новембар — Хозе Фигуерес Ферер је по други пут председник Kостарике (до 1958).
- 9. новембар — Kамбоџа постаје независна у оквиру Француске уније.
- 9. новембар — Умро оснивачки краљ Сауди Арабије Ибн Сауд, наслеђује га син Сауд бин Абдулазиз Ал Сауд (до 1964), Фаисал је крунски принц.
- 19. новембар — Земље Балканског пакта потписале споразум о узајамним одбрамбеним обавезама.
- 20. новембар — Објављено да је Пилтдаунски човек, "пронађен" 1912, заправо фалсификат.
- 21. новембар — У Чилеу основана Пуерто Луиса, каснији Пуерто Вилиамс, најјужнији град на свијету.
- 22. новембар - Избори за Савезну народну скупштину у ФНРЈ, као и за републичке скупштине - одзив 89,4&, за Народни фронт 95,7%;[16]. Први пут на савезном нивоу са гласачким листићима уместо куглицама.
- 22. новембар — Окончана ваздушна Операција Кастор, којом су Французи утврдили Диен Биен Пху у северозападном Вијетнаму - место пресудног окршаја следеће године.
- 23. новембар — Британска краљица Елизабета II кренула с мужем на шестомесечну турнеју око света..
- 29. новембар — Амнестија 7.194 затвореника у ФНРЈ, 5.312 ће бити ослобођено, 1.882 скраћене казне.
- 30. новембар — Kабакина криза: гувернер Британске Уганде збацио Мутесу II, краља/кабаку Буганде, након што је затражио одвајање Буганде од Уганде - враћен 1955.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4 — 8. децембар — Kонференција три западне силе на Бермудима о безбедности Европе: Черчил-Ајзенхауер-Ланиел.
- 5. децембар — ФНРЈ и Италија договорили повлачење трупа са границе (завршено 20. 12.).
- 7. децембар — Посета америчког потпредседника Ричарда Никсона изазива крваве нереде у Техерану - убијена тројица студената (Дан студената у Ирану).
- 7. децембар — Први израелски премијер Давид Бен-Гурион најавио оставку - Моше Шарет ће бити премијер 1954-55 а Бен-Гурион се враћа 1955-63.
- 8. децембар — Говор америчког председника Ајзенхауера "Атоми за мир" пред Генералном скупштином УН.
- 9. децембар — Бомба заостала из рата експлодирала у Тузли, петоро мртвих.
- 15. децембар — Дунавска комисија: југословенски представник изабран за секретара, усвојен прелазак седишта у Будимпешту (крај совјетске доминације).
- 21. децембар — Договорена обнова дипломатских односа ФНРЈ и Албаније.
- 23. децембар — Погубљен Лаврентиј Берија, Стаљинов шеф тајне полиције, заједно са шест "саучесника".
- 23. децембар — ФНРЈ и Аустрија ће подићи односе на амбасадорски ниво.
- 24. децембар — Тангиваиска катастрофа на Новом Зеланду, погинуо 151 путник експресног воза услед пада железничког моста.
- 25. децембар — Америчка влада вратила Јапану острва Амами, део острва Рјукју.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Сеад Сушић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер[2]
- 5. јануар — Памела Сју Мартин, америчка глумица[3]
- 6. јануар — Малколм Јанг, аустралијски музичар, суоснивач и ритам гитариста групе AC/DC (прем. 2017)[4]
- 6. јануар — Манфред Калц, немачки фудбалер
- 10. јануар — Пет Бенатар, америчка музичарка и глумица[5]
- 13. јануар — Радоман Божовић, српски политичар, премијер Србије (1991—1993)
- 14. јануар — Радмила Живковић, српска глумица (прем. 2024)[6]
- 21. јануар — Пол Ален, амерички предузетник, суоснивач Мајкрософта (прем. 2018)[7]
- 22. јануар — Џим Џармуш, амерички редитељ, сценариста, глумац, продуцент и композитор[8]
- 23. јануар — Душан Николић Стаја, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2018)[9]
- 24. јануар — Даница Максимовић, српска глумица[10]
- 26. јануар — Андерс Фог Расмусен, дански политичар, премијер Данске (2001—2009)[11]
- 27. јануар — Слободанка Ракић Шефер, српска академска сликарка[12]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Дује Крстуловић, хрватски кошаркаш[13]
- 6. фебруар — Зоран Филиповић, црногорски фудбалер и фудбалски тренер[14]
- 8. фебруар — Мери Стинберџен, америчка глумица и музичарка[15]
- 9. фебруар — Киран Хајндс, северноирски глумац[16]
- 19. фебруар — Кристина Киршнер, аргентинска политичарка, председница Аргентине (2007—2015)[17]
- 21. фебруар — Вилијам Питерсен, амерички глумац[18]
- 25. фебруар — Хосе Марија Аснар, шпански политичар, председник Владе Шпаније (1996—2004)[19]
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Зико, бразилски фудбалер и фудбалски тренер[20]
- 4. март — Роз Лоранс, француска музичарка (прем. 2018)[21]
- 6. март — Снежана Савић, српска глумица и певачица[22]
- 12. март — Павле Грубјешић, српски фудбалер (прем. 1999)[23]
- 12. март — Рон Џереми, амерички портографски глумац
- 16. март — Изабел Ипер, француска глумица[24]
- 16. март — Ричард Сталман, амерички програмер и оснивач фондације за слободни софтвер[25]
- 21. март — Вера Зима, хрватска глумица (прем. 2020)[26]
- 23. март — Ивица Шурјак, хрватски фудбалер[27]
- 24. март — Луј Андерсон, амерички глумац, комичар, сценариста, продуцент, писац и ТВ водитељ (прем. 2022)[28]
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Алберто Закерони, италијански фудбалски тренер[29]
- 1. април — Оливер Ивановић, српски политичар и економиста (прем. 2018)[30]
- 11. април — Бранимир Штулић, југословенски музичар[31]
- 16. април — Џеј О. Сандерс, амерички глумац и драматург[32]
- 23. април — Џејмс Русо, амерички глумац[33]
- 24. април — Ерик Богосијан, амерички глумац, драматург, сценариста и продуцент[34]
- 26. април — Владо Калембер, хрватски музичар[35]
- 28. април — Роберто Болањо, чилеански писац, песник и есејиста (прем. 2003)[36]
Мај
[уреди | уреди извор]- 6. мај — Тони Блер, британски политичар, премијер Велике Британије (1997—2007)[37]
- 8. мај — Алекс ван Хејлен, холандско-амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Van Halen[38]
- 11. мај — Ђорђе Балашевић, српски музичар, песник, писац и глумац († 2021)[39]
- 15. мај — Богић Богићевић, југословенски и босанскохерцеговачки политичар[40]
- 15. мај — Мајк Олдфилд, енглески музичар[41]
- 16. мај — Пирс Броснан, ирски глумац и продуцент[42]
- 22. мај — Пол Маринер, енглески фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)[43]
- 24. мај — Алфред Молина, енглески глумац[44]
- 25. мај — Данијел Пасарела, аргентински фудбалер и фудбалски тренер[45]
- 25. мај — Гаетано Ширеа, италијански фудбалер (прем. 1989)[46]
- 29. мај — Дени Елфман, амерички композитор[47]
- 30. мај — Колм Мини, ирски глумац[48]
Јун
[уреди | уреди извор]- 8. јун — Иво Санадер, хрватски политичар, 8. премијер Хрватске[49]
- 13. јун — Тим Ален, амерички глумац и комичар[50]
- 15. јун — Си Ђинпинг, кинески политичар, председник Кине (2013—)[51]
- 15. јун — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер[52]
- 15. јун — Мери Цетинић, хрватска музичарка[53]
- 17. јун — Веља Павловић, српски новинар и ТВ водитељ (прем. 2022)
- 21. јун — Беназир Буто, пакистанска политичарка, премијерка Пакистана у два наврата (прем. 2007)[54]
- 22. јун — Синди Лопер, америчка музичарка и глумица[55]
- 26. јун — Роберт Дави, амерички глумац[56]
- 27. јун — Тања Бошковић, српска глумица[57]
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Јадранка Косор, хрватска политичарка и новинарка, 9. премијер Хрватске
- 3. јул — Драган Великић, српски писац[58]
- 3. јул — Нада Топчагић, српска певачица[59]
- 5. јул — Никола Матијашевић, српски одбојкаш и одбојкашки тренер[60]
- 9. јул — Бранко Јеринић, српски глумац[61]
- 10. јул — Стен Буш, амерички музичар[62]
- 12. јул — Борис Беравс, југословенски и српски кошаркаш
- 13. јул — Оливер Мандић, српски музичар[63]
- 15. јул — Неда Арнерић, српска глумица (прем. 2020)[64]
- 26. јул — Феликс Магат, немачки фудбалер и фудбалски тренер[65]
- 29. јул — Тереза Орловски, немачка порнографска глумица и продуценткиња[66]
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Богдан Диклић, српски глумац[67]
- 8. август — Најџел Менсел, британски аутомобилиста, возач Формуле 1[68]
- 11. август — Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста (прем. 2025)
- 16. август — Мирослав Миша Алексић, српски музичар, најпознатији као басиста групе Рибља чорба (прем. 2020)[69]
- 17. август — Драган Кићановић, српски кошаркаш[70]
- 17. август — Херта Милер, немачка књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2009)[71]
- 22. август — Бошко Ђорђевић, српски фудбалер (прем. 2026)[72]
- 24. август — Решад Куновац, југословенски фудбалер и фудбалски тренер
- 27. август — Алекс Лајфсон, канадски музичар и музички продуцент, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Rush[73]
- 27. август — Зоран Лилић, српски политичар, 2. председник СР Југославије (1993—1997)
- 27. август — Петер Стормаре, шведски глумац, музичар, драматург, сценариста, продуцент и редитељ[74]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 6. септембар — Љиљана Хабјановић Ђуровић, српска списатељица[75]
- 11. септембар — Рене Гајер, аустралијска певачица (прем. 2023)[76]
- 14. септембар — Роберт Виздом, амерички глумац[77]
- 22. септембар — Сеголен Роајал, француска политичарка[78]
- 24. септембар — Радош Бајић, српски глумац, сценариста и редитељ[79]
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Чеки Карјо, француски глумац (прем. 2025)[80]
- 4. октобар — Андреас Фоленвајдер, швајцарски музичар[81]
- 9. октобар — Тони Шалуб, амерички глумац[82]
- 24. октобар — Бранко Милановић, српски економиста[83]
- 27. октобар — Роберт Пикардо, амерички глумац[84]—
- 30. октобар — Бориша Ђорђевић, југословенски и српски фудбалер
- 30. октобар — Чарлс Мартин Смит, амерички глумац, редитељ, и сценариста
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — Марина Туцаковић, српски текстописац (прем. 2021)[85]
- 6. новембар — Жељко Јерков, хрватски кошараш[86]
- 6. новембар — Тони Парсонс, енглески писац и новинар[87]
- 9. новембар — Мерима Његомир, српска певачица (прем. 2021)[88]
- 12. новембар — Василис Карас, грчки лаико певач (прем. 2023)
- 13. новембар — Франсес Конрој, америчка глумица[89]
- 14. новембар — Доминик де Вилпен, француски политичар, дипломата и писац, премијер Француске (2005—2007)[90]
- 18. новембар — Алан Мур, енглески писац[91]
- 19. новембар — Роберт Белтран, амерички глумац[92]
- 20. новембар — Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач (прем. 2025)[93]
- 22. новембар — Драган Јовичић, босанскохерцеговачки глумац (прем. 2020)[94]
- 27. новембар — Шеки Турковић, српски певач[95]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Драган Стојковић Босанац, српски хармоникаш, композитор, аранжер и продуцент[96]
- 4. децембар — Жан Мари Пфаф, белгијски фудбалски голман[97]
- 8. децембар — Ким Бејсингер, америчка глумица, певачица и модел[98]
- 9. децембар — Џон Малкович, амерички глумац, редитељ, продуцент и модни дизајнер[99]
- 11. децембар — Ричард Картер, аустралијски глумац (прем. 2019)[100]
- 12. децембар — Брус Кулик, амерички рок гитариста
- 17. децембар — Бил Пулман, амерички глумац[101]
- 18. децембар — Џеф Кобер, амерички глумац[102]
- 19. децембар — Јура Стублић, хрватски музичар, најпознатији као вођа групе Филм
- 21. децембар — Светислав Басара, српски писац
- 25. децембар — Јирген Ребер, немачки фудбалер и фудбалски тренер[103]
- 28. децембар — Ричард Клејдерман, француски пијаниста[104]
- 31. децембар — Џејмс Ремар, амерички глумац[105]
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Непознат датум — Бранислав Радишић, српски уметник и новинар. (прем. 2024)
- Непознат датум — Сава Бојић, српски гитариста, аранжер, продуцент и пратећи вокал.
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Максим Пуркајев, совјетски генерал
- 1. јануар — Хенк Вилијамс, амерички музичар[106]
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 11. фебруар — Урош Предић, српски сликар. (*1857)[107]
- 24. фебруар — Герд фон Рундштет, немачки фелдмаршал[108]
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Јосиф Стаљин, револуционар и лидер Совјетског Савеза. (*1879)[109]
- 5. март — Сергеј Прокофјев, руски композитор[110]
- 23. март — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (*1861)[111]
- 24. март — Марија од Тека, британска краљица[112]
- 28. март — Џим Торп, амерички атлетичар[113]
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Хуго Шперле, немачки фелдмаршал[114]
- 4. април — Карол II Румунски, румунски краљ[115]
- 11. април — Борис Кидрич, југословенски политичар[116]
Мај
[уреди | уреди извор]- 16. мај — Џанго Ренарт, белгијски музичар[117]
Септембар
[уреди | уреди извор]- 28. септембар — Едвин Хабл, амерички астроном. (*1889)[118]
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Марко Цар, српски књижевни критичар, есејиста, путописац и бициклиста. (*1859)[119]
- 9. новембар — Дилан Томас, велшки књижевник[120]
Децембар
[уреди | уреди извор]- 23. децембар — Лаврентиј Берија, совјетски политичар. (*1899)[121]
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- непознат датум — Ђорђе Попара, српски бициклиста. (*1870)
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Фредерик Зернике
- Хемија — Херман Штаудингер
- Медицина — Ханс Адолф Кребс и Фриц Алберт Липман
- Књижевност — Винстон Черчил
- Мир — Државни секретар САД Џорџ Катлет Маршал
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Tito u Londonu: Prvi komunistički lider u poseti Velikoj Britaniji”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 2021-03-16. Приступљено 2025-09-11.
- ^ Admin (2020-03-14). „Sušić Sead”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Composer, Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Music Artist, Actress, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Britannica Money”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-17. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Director, Writer, Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Admin (2018-12-14). „Nikolić Dušan”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-16. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Slobodanka Rakić Šefer”. slobodankarakicsefer.com. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Olympedia – Duje Krstulović”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Admin (2020-03-05). „Filipović Zoran”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Producer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Assassination Attempt, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-03. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Producer, Actor, Sound Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Former Spanish PM, Conservative Leader | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Zico (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Rose Laurens music, videos, stats, and photos”. Last.fm (на језику: енглески). 2024-07-18. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Pavle Grubješić - Partizanopedia”. www.partizanopedia.rs. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Music Department, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Free Software Foundation, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-08. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Admin (2010-01-20). „Šurjak Ivica”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Eurosport is not available in your region”. www.eurosport.com. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Biografija - Oliver Ivanović” (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Štulić, Branimir Johnny”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Plus Radio Vasa Pozitiva - Najpozitivniji radio u Americi!”. Plus Radio (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Chilean Author, Poet, Novelist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Facts, & Prime Minister | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-17. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Composer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Olympedia – Bogić Bogićević”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Mike Oldfield Songs, Albums, Reviews, Bio & Mo...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Executive”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Paul Mariner - Career stats”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Daniel Passarella (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Gaetano Scirea - International Appearances”. www.rsssf.org. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Danny Elfman Songs, Albums, Reviews, Bio & Mor...”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Ivo Sanader”. dhk.hr. Архивирано из оригинала 02. 12. 2024. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Additional Crew”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Education, Age, Wife, Peng Liyuan, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-17. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Slavoljub Muslin”. worldfootball.net (на језику: енглески). 2016-05-05. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Meri Cetinić was born June 15 1953 in Split”. www.mericetinic.com. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Assassination, Husband, & Son | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-23. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Songs, 80s, Albums, Music, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-09. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Dragan Velikić”. Akademska knjiga (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Nada Topčagić”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Nikola Matijašević » klubovi :”. Volleybox (на језику: српски). Архивирано из оригинала 17. 01. 2025. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Plus Radio Vasa Pozitiva - Najpozitivniji radio u Americi!”. Plus Radio (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Felix Magath”. Fussballdaten (на језику: немачки). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Producer, Actress, Make-Up Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Nigel Mansell - Biography”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Olympedia – Dragan Kićanović”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Romanian-German Writer & Nobel Prize Winner | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Boško Đorđević”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Composer, Music Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ NIN.RS. „LJiljana Habjanović-Đurović”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Composer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Biography”. web.archive.org. 2001-12-03. Архивирано из оригинала 03. 12. 2001. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Redakcija (2022-10-24). „Rođen Branko Milanović (1953)”. Bonitet.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Na dan 4.11.1953.: Rođena Marina Tucaković, srpski tekstopisac.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Olympedia – Željko Jerkov”. www.olympedia.org. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ French Prime Minister, Diplomat & Poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Writer, Actor, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Rođen Halid Bešlić”. Historija.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Šeki Turković”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Dragan Stojković”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Tournaments, latest news, latest video, futsal, beach soccer”. web.archive.org. 2015-09-06. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actress, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Producer, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Script and Continuity Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Director, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Writer, Art Department”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „NASL-Jurgen Roeber”. www.nasljerseys.com. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Cankarjev dom”. www.cd-cc.si (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Actor, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Music Artist, Music Department, Composer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2011-05-21. Архивирано из оригинала 21. 05. 2011. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ German WW2 Field Marshal & Strategist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-08. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, World War II, Death, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-01-10. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Compositions, Biography, Music, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-04. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Jovanovic Djordje”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Consort, Empress & Royalty | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Olympics, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-09. Приступљено 2025-01-17.
- ^ World War I, Luftwaffe, Field Marshal | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Romanian Monarchy, World War II, Abdication | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ enciklopedija, Hrvatska. „Kidrič, Boris”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Gypsy Jazz, Jazz Guitarist, Jazz Manouche | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Discoveries, Education, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-26. Приступљено 2025-01-17.
- ^ „Члан САНУ”. web.archive.org. 2016-03-05. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Welsh Poet, Playwright & Broadcaster | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-19. Приступљено 2025-01-17.
- ^ Biography, Facts, & Execution | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-12-19. Приступљено 2025-01-17.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
