1759
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1759 на Викимедијиној остави.
| |
1759 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 12. јануар — Умрла Ана Хановерска, ранија британска принцеза, која врши власт у холандским Уједињеним провинцијама у име сина, стадтхолдера Вилијамa V.
- 13. јануар — Процес Тaворама у Португалу завршава јавним мучењем и погубљењем свих мушких чланова племићке породице Тaвора, осуђених због суделовања у покушају атентата на краља Хосеа I претходне године; међу жртвама је и Леонор Томасиа од Таворе, мајка краљеве љубавнице.
- 15. јануар — Отворен Британски музеј.
- јануар — Волтаире анонимно објављује веома утицајну новелу Цандиде, оу л'Оптимисме - забрањен је у Женеви и Паризу, касније је стављен на Индеx либрорум прохибиторум.
- 16 — 19. јануар — Седмогодишњи рат: неуспешна британска инвазија француског Мартиника, затим отпловљавају на Гвадалупу, коју у потпуности заузимају у мају.
- 19. јануар — У Португалу је секвестрирана имовина Друштва Исусовог (језуита), у септембру следи протеривање чланова.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Умро је бег Туниса Мухамад ар-Рашид, наслеђује га брат Али ибн Хусеин (до 1782). Створена је функција "шефа владе", први је Реџеп Хазнадар (такође до 1782).
- 17. фебруар — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: велика британска флота под командом вицеадмирала Чарла Саундерса креће преко Атлантика, превози војску ген. Џејмса Волфа.
- 18. фебруар — Седмогодишњи рат, Трећи карнатски рат: барон Лали-Толлендал мора прекинути опсаду Британаца у Мадрасу, јер нема морнаричку подршку.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Етиен де Силхоуете је нови генерални контролор финансија Француске: штедња и нови порези на луксуз су веома непопуларни тако да је смењен већ у новембру. По њему је названа уметничка форма силуета.
- 5. март — Папа Клемент XIII ставља Енциклопеди на Индекс забрањених књига, привилегија у Француској је повучена 8-ог - последица полемике око Хелветиусовог есеја Де л'есприт објављеног прошле године.
- 13. март — Халејева комета је у перихелу. Предвиђање њеног доласка је успешан тест Њутнове физике, први пут је показано да још нешто осим планета кружи око Сунца.
Април
[уреди | уреди извор]- 7. април — Британци узимају Французима Масулипатнам (Мацхилипатнам) на источној обали Индије.
- 13. април — Седмогодишњи рат: Битка код Бергена - Французи под војводом де Броглиејем поразили англо-немачке снаге под војводом Фердинандом од Браунчеига у мањој бици у Хесену на Мајни.
- април — Представници Срба Далмације и Боке которске моле млетачки Сената за слободу вере и да им се постави епископ - ипак је наређено да се православно свештенство потчини католичким латинским бискупима. Задарски кнез коме је 8. маја послат препис окружнице није смео поступити по наређењу због узрујаности православних.
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Французи капитулирали на Гвадалупи - Британци остају до 1763, до краја године губе 800 људи због болести.
- 21. мај — После смрти Пајсија Лазаревића, у фебруару, у сарајевској цркви прочитан патријаршијски декрет о именовању Василија Јовановића за митрополита дабробосанског (до 1762, у Сарајево долази тек децембра 1760).
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Француз Жилауме Ду Тилот, министар финансија од 1749, постаје први министар Војводства Парме (до 1771), спроводи многе просвећене реформе (војвода је бивши шпански принц Филип, а де факто владар француска принцеза Лоуисе Елисабет, која додуше умире у децембру).
- 22. јун — Солун је погођен јаким земљотресом, ове године је страдао и у пожару.
- 26. јун — Седмогодишњи рат, Француски и индијански рат: Британци започињу опсаду града Квебека.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Британци бомбардују француски Хавре, у луци је уништено много баржи намењених планираној инвазији.
- 12. јул — Британска опсада Квебека: почиње двомесечно бомбардовање, сваке ноћи, понекад и дању.
- 23. јул — Седмогодишњи рат, Битка код Палтзига (Каyа) на западу дан. Пољске: неуспешан вон Веделов напад на Салтикова уз велике жртве.
- 23. јул — Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.
- 26. јул — Французи у Форт Нијагари се предају након опсаде. Французи се истог дана повлаче и из Форт Цариллон (каснија Форт Тајкондерога).
- 31. јул — Битка код Беаупорта: Французи одбијају британски напад близу Квебека.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Седмогодишњи рат: Битка код Миндена у којој британско-хановеранске снаге наносе пораз француско-саксонским снагама у северозападној Немачкој. Ова победа доприноси мишљењу о овој години као о британској Анус мирабилис, "чудесној години".
- 1. август — Руски путник и трговац крзном Стјепан Глотов стигао до Уналаске на Алеутима, што се сматра почетком историје тог града.
- 9. август — Владика Василије се враћа у Црну Гору: искрцао се код Будве. С њим су руски посланик Стефан Јустинов Пучков и један инжењер који би да испитује има ли руда у Црној Гори. Пучков се враћа у септембру и подноси врло негативан извештај о земљи: "Народ је диваљ. Црногорци никаквог права и закона немају међу собом. Власт би се с муком успоставила". Василије наредних година води помирљивију политику према Турцима.
- 10. август — Шпански краљ Фернандо VI умире након годину дана тешке депресије; престо преузима његов млађи полубрат Карлос III (до 1788), који се истовремено одриче напуљског престола у корист млађег сина Фердинанда IV. Карло ће и у Шпанији владати у стилу просвећеног апсолутизма (Бурбонске реформе).
- 12. август — Седмогодишњи рат: Битка код Кунерсдорфа (сада Куновице у зап. Пољској) у којој руско-аустријска војска Салтикова и Лаудона наноси пруском краљу Фридриху Великом један од најтежих пораза у његовој каријери. У руској војсци су учествовале и српске јединице, као и код Палтзига.
- 18. август — Седмогодишњи рат: Битка код Лагоса поред Португала, у којој британска морнарица разбију француску Медитеранску флоту која се покушала прикључити француској Атлантској флоти пред планирану инвазију Британије.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Почиње сузбијање језуита: у Португалу је краљевским декретом наређен прогон припадника реда. Дипломатски односи са папом су прекинути до 1770.
- 10. септембар — Поморска битка код Пондичерyја у Индији је тактички успех Француза: успевају дотурити новац и нешто појачања у град, али Британци ипак имају предност.
- 10. септембар — Померански рат, Битка код Фрисшес Хафа: Швеђани уништили пруску флоту у Шчећинској лагуни. Затим заузимају отоке Уседом и Воллин, али Пруси задржавају Шчећин и граде нову флоту.
- 13. септембар — Француски и индијански рат: Битка на равницама Абрахама у којој британски генерал Џејмс Волфе, иако је у њој и сам погинуо, наноси одлучујући пораз француским снагама генерала Лоуис-Јосепха де Монтцалма, такођер смртно рањеног.
- 18. септембар — Град Квебек, кључно француско упориште у Северној Америци, предаје се Британцима.
- 29. септембар — Нови вулкан у Мексику: прва ерупција Ел Јорула, недалеко од Уруапана.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 6. октобар — Шпањолски краљ Карлос III је абдицирао напуљско и сицилијанско пријестоље у корист трећег сина, осмогодишњег Фердинанда И. (краљ Напуља 1759-99, 1799-1806, 1815-16; Сицилије све вријеме до 1816; затим с новом титулом краља Двије Сицилије до 1825). На челу намјесничког вијећа је Бернардо Тануцци, који наставља просвијећени апсолутизам.
- 6. октобар — Бурманци масакрирали британске трговце на рту Неграис код ушћа Иравадија.
- 16. октобар — Упаљено је свјетло трећег Еддyстонског свјетионика (замјењен 1882).
- 30. октобар — Почиње низ јаких земљотреса на Блиском истоку.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 20. новембар — Седмогодишњи рат: Битка код Куиберона, поред Бретање, у којој британска морнарица у потпуно разбија француску флоту која се припремала извести инвазију Шкотске; победа која се сматра једном од највећих у британској поморској историји је на неколико година Британији омогућила несметану доминацију свим светским морима.
- 20 - 21. новембар — Седмогодишњи рат, Трећи шлески рат: Битка код Маxена у Саксонији - Аустријанци маршала вон Дауна одсекли и заробили трупе пруског генерала вон Финцка.
- 25. новембар — Најјачи потрес на Блиском истоку, страдала су сва села у долини Бека.
- 25. новембар — Битка код Чинсуре (Хугли-Цхуцхура) недалеко од Калкуте: Британци су поразили холандске снаге које је у помоћ позвао бенгалски владар Мир Џафар
- 29. новембар — Могулски цар Аламгир је убијен у завери свог великог везира Имад-ул-Мулка, постављен је Шах Јахан III (до 1760).
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Објављена су прва два од девет томова Стернеовог романа "Живот и мишљења Тристрама Схандyја, господина",
- 31. децембар — Артхур Гуинес је у Дублину изнајмио пивару код Ст. Јамес'с Гате на 9.000 година за 45 фунти годишње.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Дубровачки трговци поново успоставили везу с Енглеском.
- Херцеговачке кадије се жале да "многа раја" одлази у Дубровник на занате и трговину, мада дубровачка влада предузима мере против православних досељеника.
- У Срему су завршени послови потребни за увођење новог урбара (премеравање земље, земљишне књиге, одмеравање обавеза); у Славонији је то трајало до 1762.
- Двор је уступио Банат на десет година Бечкој банци, која с њим управља у својству Министеријалне банковне депутације на челу с футошким властелином грофом Шотеком.
- Раја у Београдском пашалуку се раније жалила на спахије ("злостављање и ... тешке глобе"), а од краја 1750-тих и спахије и раја су суочени с јаничарским насиљем.
- Вићентије Јовановић Видак је темишварски епископ (до 1774).
- Захарије Орфелин: "Калиграфија" - приказана је руска грађанска ћирилица, напоредо са црквеном; такође је уз "сербски скоропис" стављен и руски курзив, али не и права писана слова.
- Поново основано Темишварско трговачко друштвом, извози банатске пољопривредне производе на запад.
- Нове цркве: парохијска у Белом Манастиру, Пожаревачка у Сентандреји (осв. 1763).
- У Русији је основан Новосербски хусарски пук, на челу са генералом Јованом Хорватом. У Русију је од 1756. стигло око 2.500 људи са Балкана.
- Немири у мегленском крају, доста хришћана, на челу са митрополитом, прелази у ислам.
- Изграђен и освећен храм Светих врачева Козме и Дамјана у Нештину
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 10. новембар — Фридрих Шилер, немачки песник
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
