1708
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1708 на Викимедијиној остави.
| |
1708. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Велики северни рат - Шведска инвазија Русије почиње: Карл XII је прешао залеђену Вислу.
- 6. јануар — Крушедолски сабор Први привилегијални народно-црквени сабор у манастиру Крушедол: за митрополита изабран Исаија Ђаковић (митрополија се прво звала Крушедолска, затим Карловачка митрополија). Одлучено да митрополит у духовним стварима зависи од пећког патријарха. Организована посебна Пакрачка епархија, тј. славонска.
- 20. јануар — Османски Алжир: Алжирци узели Оран Шпанцима, наставља се опсада Мерс ел-Кебира.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 7. фебруар — Битка код Гродна: Карл XII и Петар Велики покушавају заробити један другог.
- 28. фебруар — Побуна робова на њујоршком Лонг Исланду, убијено седам белаца.
- фебруар — Руси дигли Дорпат/Тарту у ваздух и депортовали становништво.
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Британска краљица Ана одбија дати краљевски пристанак на у Парламенту изгласани закон о шкотској милицији, а што представља последњи случај да је британски монарх икада ставио вето на неки законски акт.
- март — Један уџбеник геометрије прва је књига одштампана новом руском грађанском ћирилицом.
- 23. март — Јакобитски претендент Јаков Фрањо Едвард од Велса се покушава искрцати са француском флотом у Шкотској - без успеха, али енглеска флота је одвучена од континента.
Април
[уреди | уреди извор]- 4. април — Алжирски бег Бушлагем ("Брка") узима Шпанцима и Мерс ел-Кебир - ови ће се вратити ту и у Оран 1732-92.
- април — Депутирци вараждинских граничара у Грацу и Бечу траже и формалну потврду права - одговорено да се стрпе и чекају војну комисију.
Мај
[уреди | уреди извор]- 24. мај — Цар Јосиф I потврдио избор Исаије Ђаковића за "архиепископа илирског или расцијанског народа грчког обреда".
- 24. мај — Аустријске царске снаге заузеле папин град Комакхио - конфликт решен следеће године у цареву корист.
Јун
[уреди | уреди извор]- 8. јун — Вагерова акција: Британци пресрели шпанску флоту с благом испред данашње Колумбије - потонули галеон Сан Хосе ће бити назван "светим гралом бродских олупина".
- 30. јун — Убијен омрзнути етиопски цар Текле Хаyманот, наслеђује га, раније заточени, стриц Тевофлос (до 1711).
- 30. јун — Регенсбуршки сабор конфисковао поседе избеглог мантовског војводе Фердинанда Карла - Војводство Мантова припада аустријским Хабсбурзима (до 1797. и 1815-66), остатак Војводства Монтферат Савоји.
Јул
[уреди | уреди извор]- 5. јул — Рат за шпанско наслеђе: Французи заузимају Бруге и Гент - Енглезима је на реци Шелдт остала само тврђава Ауденаарде.
- 7. јул — Завршени први избори за парламент Велике Британије, победа проратних виговаца.
- 11. јул — Битка код Ауденардеа: Марлбороугх и Еуген Савојски спречили Французе да освоје град, чиме би били одсечени од Енглеске.
- 14. јул — Битка код Головчина: Карл XII победио надмоћније али некоординисане руске снаге.
- 18. јул — Булавинов устанак: Кондратиј Булавин је пронађен мртав, што је практично крај побуне донских козака против руских царских власти.
- 26. јул — Запорошки козачки генерал Василиј Кочубеј је погубљен од стране хетмана Мазепе.
- 31. јул — Митрополит Исаија Ђаковић умро у Бечу, за администраторе Крушедолске митрополије постављени епископ Стефан Метохијац-Пећанин и бачки епископ Христифор Димитријевић (нови митрополит изабран тек 1710).
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Шпански претендент "Карлос III", тј. будући цар Карло VI, оженио се у Барселони са Елизабетом Кристином од Брауншвајг-Волфенбитела - владарски пар 1711-40.
- 3. август — Ракоцијева буна: Битка код Тренчина је тежак Ракоцијев пораз од стране маршала Хеистера у данашњој Словачкој и почетак краја устанка.
- 12. август — Почиње савезничка Опсада француског Лила (до децембра).
- 13. август — Британци заузели Каглиари на Сардинији - то је након четири века крај иберијске власти на том острву (потврђено миром из 1713. када је добијају Хабсбурзи, а 1720. Савоје након размене).
- 29. август — Рат краљице Ане: Французи и Индијанци похарали Хаверхил, Масачусетс.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 9. септембар — Шведска инвазија Русије: Битка на Неви: шведска диверзија против Руса на северу, победа без већег стратешког утицаја.
- 10. септембар — Битка код Мољатича (Малатитзе, Доброе): Руси победили претходницу шведске војске па се повукли.
- 14. септембар — Рат за шпанско насљедство: Англо-холандско Заузеће Минорке на Балеарима - острво постаје важна британска база, коју с прекидима држе до 1802.
- 20. септембар — Битка код Рајовке: Карл XII замало упао у замку.
- 28. септембар — Битка код Вијнендалеа: Французи не успевају пресрести конвој са намирницама за опсаду Лила.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Гуру Гобинд Сингх умире као жртва убиства - наставља се рат Могула и Сика. Његов наследник је Гуру Грантх Сахиб, "вечни живи гуру".
- 9. октобар — Велики северни рат: Битка код Лесне у којој руска војска под царем Петром Великим наноси пораз шведским снагама генерала Адама Лудвига Левенхаупта које су настојале донети појачања и намирнице војсци краља Карла XII у Украјини; битка, која се сматра првом великом руском победом након осам година рата, ће касније добити надимак "мајка Полтаве".
- 11. октобар — Умро Ехренфриед Валтхер вон Тсхирнхаус, директор саксонске фабрике порцелана - његов сарадник Јохан Фридрих Ботгер ће догодине објавити проналазак материјала, па ће се сматрати његовим проналазачем.
- 22. октобар — Опсада Лила: савезници ушли у варош Лил, Французи се одржавају у цитадели.
- 26. октобар — Последњи камен стављен на лантерну Катедрале светог Павла у Лондону - званични крај градње на Божић 1711/12.
- 27. октобар — Португалски краљ Жоао се оженио аустријском принцезом Маријом Аном.
- октобар — Ракоцијев присташа барон Јосип Војновић у Венецији узалуд покушава да сињорију увуче у рад на подизању устанка у Славонији.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 13. новембар — Батуринска трагедија: руска војска заузела главни град хетмана Ивана Мазепе, након што је овај прешао на шведско-пољску страну, и масакрирала становнике. Швеђани су успели прећи реку Десну али касно је за Батурин.
- 17. новембар — Иван Скоропадски је нови поглавар Козачког хетманата (до 1722), савезник је Руса.
- 21. новембар — Пољски грађански рат, Битка код Кониецпола: проруске снаге Августа II Јаког поразиле прошведског Станислава Лешћинског, тако да овај не може помоћи Карлу XII.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — Французи се после 4-месечне опсаде повлаче из тврђаве Лилле.
- 29. децембар — Реформе Петра Великог - обласна реформа: указом успостављене губерније у Русији, на почетку их је осам.
- децембар — Шведски краљ Карло XИИ презимљује у Украјини, губи доста људи од сурове зиме.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Трећина становништва Мазурије умрла од куге.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Октобар
[уреди | уреди извор]- 1. октобар — Џон Блоу, британски композитор (*1649)
- 24. октобар — Секи Кова, јапански математичар. (*1642).
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
