885
| Milenijum: | 1. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 885 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
885 je bila prosta godina.
Događaji
[uredi | uredi izvor]- 25. novembar — Vikinzi, pod Sigfredom i Sinrikom, plove rekom Senom do istočne Francuske, sa flotom od 300 drakara (10.000 ljudi). Pojavljuju se pred Parizom, i nude da poštede grad ako im se dozvoli slobodan prolaz i isplati danak. Njihov zahtev je odbijen.
- 27. novembar — Vikinzi započinju opsadu Pariza napadom na severoistočnu kulu balistama, mangonelima i katapultima. Sve vikinške napade odbija Odo, grof od Pariza, koji brani grad sa malim garnizonom (oko 200 ljudi). Sigfred odlučuje da se povuče, i gradi logor na desnoj obali reke.
- Leto – Car Karlo Debeli saziva sastanak zvaničnika u Lobitu (savremena Holandija) i optužuje Hjua, vanbračnog sina bivšeg kralja Lotara II, i njegovog vazala Godfrida, vojvodu od Frizije, za zaveru protiv njega. Hju je oslepljen i prognan u opatiju Sain Gal (moderna Švajcarska). Godfrida je ubila grupa frizijskih i saksonskih plemića, na saučešće Henrija od Frankonije. Lokalni grof Gerolf, nakon ubistva, preuzima zapadnofrizijsku obalu od Danske.
- Leto – Karlo Debeli imenuje svog vanbračnog sina Bernarda za svog naslednika, ignorišući tvrdnje njegovog nećaka, Arnulfa od Koruške (vanbračnog sina Karlomana od Bavarske) i Karla III Bezazlenog (5-godišnjeg sina kralja Luja Mucavca). Franački biskupi protestuju, pa Karlo poziva papu Hadrijana III na sabor u Vormsu, da reši to pitanje. Papa Hadrijan ostavlja Rim u rukama episkopa Jovana iz Pavije i kreće u Nemačku, ali umire na putu, odmah nakon što je prešao reku Po.
- 25. novembar – Opsada Pariza: Vikinške snage, pod nordijskim poglavicama Sigfredom i Sinrikom, plove rekom Senom do istočne Francuske, sa flotom od 300 dugih brodova (10.000 ljudi). Oni se pojavljuju pred Parizom, i nude da poštede grad ako im se dozvoli slobodan prolaz, plaćajući im danak (Danegeld). Njihov zahtev se odbija.
- Kralj Alfred Veliki poziva Asera, rođaka biskupa Nobisa od Svetog Davida, na engleski dvor. Pristaje da šest meseci godišnje provede u kraljevoj službi. Aser pomaže u pregovorima o priznavanju Alfreda kao gospodara velških krajeva.
- Danski Vikinzi se iskrcavaju u Kentu i opsedaju Ročester. Pošto je odbrana grada poboljšana, grad izdržava dovoljno dugo da Alfred Veliki organizuje vojsku. On tera Vikinge da beže nazad preko Velikog kanala, na kontinent. Pomorska snaga koju je podigao Alfred Veliki učestvuje u dve bitke na reci Stur.
- Bitka kod Tavahina: Muslimanske snage (4.000 ljudi) Abasidskog kalifata, pod Al-Mutadidom, poražene su kod Ramlaha (savremeni Izrael) od Kumaravajha, vladara dinastije Tulunida. Ovim se završava pokušaj Abasida da povrati Siriju od Tulunida. Veliki deo abasidske vojske je zarobljen i prevezen u Egipat. Khumaravaih ima za cilj pomirenje sa kalifskom vladom i dozvoljava vojnicima koji žele da se vrate u današnji Irak da odu bez otkupnine, dok ostalima nudi mogućnost da se nasele u Egiptu.
- 8. jul – Papa Hadrijan III umire nakon 1½ vladavine u blizini Modene (Lombardija), dok je bio na putu na carsku dijetu, koju je sazvao Karlo Debeli u Vormsu. Nasledio ga je papa Stefan V, kao 110. papa Rima.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]Smrti
[uredi | uredi izvor]- 8. jul — Hadrijan III, rimski papa
